Micaela Bianco – Ples identiteta i alhemija četiri elementa (Biodanza)
Zemlja, voda, vazduh i vatra su temeljni prirodni elementi. S obzirom na to da su svugde prisutni kao fizički elementi, arhetipovi, simboli i svakodnevna hrana, oni grade most između naše sadašnjosti i korena čovečanstva, između našeg tela i prirodnog kraljevstva, između individualnog mikrokosmosa i svetskog makrokosmosa.
Zemlja predstavlja stabilnost i konkretnost, naš unutrašnji centar i naše korene. Ona je potpora i čvrstoća, temelj, plodnost, senzualnost, dodir sa stvarnošću, za tu i sada, hrana i sigurnost.
Vazduh je disanje, sloboda i širenje, lakoća i otvorenost. Predstavlja našu sposobnost snivanja, osmišljavanja, letenja. Povezan je s fantazijom i transcendencijom.
Voda je tečnost, sposobnost prilagođivanja, bez toga da izgubimo svoju bit. Povezana je sa čistoćom, čišćenjem. Vodi do ostavljanja i užitka, rastapanja. Znači poravnavanje.
Vatra je odlučnost, intenzivnost, strast, snaga, sposobnost transformacije, svetlost, toplota, ognjište, erotizam, energija, bes.
Istraživanja o arhetipskom simbolizmu četiri elemenata, kako su ih osnovali Jung i Bachelard, omogućavaju jako zanimljiv pristup ka identitetu osoba. Pored toga su sastavni delovi svemira: zemlja, vazduh, voda i vatra interpretiraju se kao četiri ljudske temeljne snage. Ukratko, predstavljaju aspekte naše biti, našeg karaktera, temperamenta, načina života. Naš identitet.
Svako od nas u sebi ima komponente četiri elementa u različitim razmerama. Ekstatične poteškoće se pojavljuju kada se jedan od elementa ne može manifestovati.
Naše unutrašnje putovanje pratiće muzika i pokreti. Omogućiće nam da »živimo« svaki element tako da možemo razumeti naš odnos sa svakim od njih. Slobodno izražavanje tela će nas dovesti do toga da opet dođemo u ravnotežu s njima i da se povežemo sa njihovom funkcijom, da ih ojačamo ili uskladimo.
Micaela Bianco
Rođena je u Bergamu 1.4.1962, fizioterapeut je od 1984. Od tada radi s hendikepiranim osobama i specijalizuje se na tematikama koje su vezane uz to, kako bismo došli opet do autonomije.
1998. je upoznala i počela praktikovati biodanzu. 2002. dobila je naziv učiteljice biodanze u Školi za biodanzu iz Padove po sistemu Rolanda Tora. Nakon toga se specijalizovala u sledećem: biodanza za decu i mladež; biodanza u vodi; biodanza identiteta i 4 elementa; biodanza i integracija ženstvenosti; drvo želja; glas, muzika, udaraljke; projekt Minotauro; reč u biodanzi; klinička biodanza.
Od 2002. vodi nedeljne radionice i praktikovanje biodanze za odrasle, za decu, za grupe s mentalnim poteškoćama, za radnike u socijalnom sektoru i zdravstvu, za grupe žena. Od 2008. praktikuje biodanzu unutar USC za specijalnu rehabilitaciju bolnice Papa Giovanni XXIII iz Bergama za grupe žena operisanih dojki.
Ujedno je didaktičar unutar Škole za obrazovanje biodanze u Bologni, Rimu, Milanu i Genovi.
Sedam godina učestvuje u radu na Sveučilištu Milano Bicocca, gde drži seminare obrazovanja o telesnoj medijaciji sa studentima Nauke i obrazovanja.
Diplomirala je kao analitičar biografije filozofskog smera u Milanu, na višoj školi Scuola Superiore di Pratiche Filosofiche pod mentorstvom Univerziteta u Milanu Bicocca.
Istraživanje kretanja znači za nju jedno od temeljnih »niti« njene egzistencije. Njen rad je orijentisan ka istraživanju sinteze i nadvladavanju dualizama um – telo. Njen cilj je olakšati procese koji ciljaju na to da spoje iskustvo na telesnom nivou sa iskustvom na emotivnom, intelektualnom i filozofskom nivou.
